[.My days.]

Ovaj.. znam da ih ima malo,koji uopšte čitaju moja trabunjanja,ali eto,ako ih uopšte ima,big sorry što ništa ne pisah.. Ali eto,dođe to tako, i ode. Svejedno je sreća?! Ovaj,ja se tako lepo osećam. Samo sunce,samo sunce sija.. Ne vidim gluposti.. Ne vidim budale.. Ne vidim ono što ne želim da vidim.. Vidim svet u kome ja želim da živim.. I dont give a damn za ostalo.. Otvorih i ja prozor.. Pustih da sve loše izađe.. Čak su mi sada moje muke pomalo i smešne.. Zapravo,u mom životu se ništa specijalno nije desilo,a opet.. osećam se preporođeno.. Spiritual rebirth,or something like that.. Like a virgin. Lika a new start,fresh start in my life. I'm special. No one can't take that away. Life is good. God bless you all!

Kako me dugo nije bilo..
Uopšte ne znam šta bih sada pisao.
Osećam se nekako čudno kreativno,inspirisano.
Osećam leto.Osećam mir.Sunce.Sreću.Život.

Život koji sam nekada imao.. Koliko god to patetično delovalo sada.Kako to zvuči sada.Kao da sam proživeo mnogo i mnogo.A nisam.. Jednostavno,kada se setim i vratim unazad,samo malkice unazad,to deluje taako daleko,tako lepo.. Nekada je bilo sve prosto.. Kada bih mogao delić toga opet da vratim.Da vratim sunce i toplinu.Da vratim svetlu tačku koje nema..Želim je nazad. Želim.Želim sve.

Da vidim.
I ne mogu da poreknem da uvek kada vidim sunce,ja se setim toga..
Želim opet.. hoće li se vratiti?

Razmišljam,kad smo već zatrpani porno sadržajima svuda,provokativnim slikama i polugolim pevaljkama koje tinejdžerima pale maštu , zašto nema barem nekog kvaliteta?
Kad se već skidate,skidajte se sa stilom ljudi...
Anybody?

Dajte deci nešto kvalitetno da gledaju.
Nije loša erotika.
Nije loše skidanje.
Loša je porno edukacija današnjih tinejdžera.

Give it up, do as I say
Give it up and let me have my way
Ill give you love, Ill hit you like a truck
Ill give you love, Ill teach you how to ...

Whatever.Ne znam ni što se bakćem.
Kad smo već kod pornića i tinejdžera,da nastavimo
u tom stilu.

Ne gledate? Bože,pa kako to da gledam.Sramota.
Nije nego.
Svi kao fol ne vole i ne gledaju,a neki se bukvalno hrane
sa tim sadržajima.

My name is dita
Ill be your mistress tonight
Id like to put you in a trance

Pornići se danas toliko gledaju kod mladih,
da to prosto nije zdravo.
Eto,mana 21. veka.
Jedna od mnogih.

Theres a certain satisfaction
In a little bit of pain
I can see you understand
I can tell that youre the same
If youre afraid, well rise above
I only hurt the ones I love..

Neko u vojsci,neko sa 9-10 godina..
Generacije ranije sazrevaju.
Čudna li čuda.
Ali ironije.
Sramota.
Ne.
Ja ne masturbiram,ne gledam.

If Im in charge and I treat you like a child
Will you let yourself go wild
Let my mouth go where it wants to...

I dont think you know what pain is
I dont think youve gone that way
I could bring you so much pleasure
Ill come to you when you say
I know you want me
Im not gonna hurt you
Im not gonna hurt you, just close your eyes..

Ne zanima tvoje mišljenje?
Pa da.
You can try..but you'll never be like me.
Ne zanima me što nisam
takav i takav
što se ne uklapam u tu i tu
socijalnu grupu
što ne slušam tu i tu muziku
ajde
Get a life
i pusti me da živim
marš.

Možeš da pričaš šta god hoćeš o meni
briga me.
You fuckin'
make me popular.

Dobro..malo se isprazniti.. nema ničega lošeg u tome.
Nikada neću razumeti zašto ljudi toooliko vole da ispiraju usta
tuđim životima
There is no TVnovela in my life
God damn it.
Fuck off.

x.x

I tako.. Prosto da ne znaš šta da kažeš kada vidiš postupke nekih.. Ja moram biti takav i takav da bi se to vama sviđalo,a? Ae marš.
Ko si ti ili ko ste vi da ja igram kako vi svirate?
Aha,baš to .
Niko.

Radije ću biti na svoj način i da je najgori na svetu nego na vaš.
Get it into your heads.

x.x

Don't fuckin' tell me what to do?
What is wrong with you people?

x.x

Ae sad.
Paljba.
Nego lepo se provedoh sa prijateljima na ledu.
Bilo je fuckin' awesome.
Odoh za neki dan opet,kad nađem vremena.
Feels good to be alive.
Eh,i da.. Hvala na komentarima devojke.
Nisam baš navikao da ih dobijam.

Here we go again.. Sve ponovo.. Proeđe mi i taj prvi dan.. Hah,već mi se smučilo,a tako to ide uvek..
Sutra na klizanje.Vikend.
Nemam neku želju za pisanjem
čisto onako da se javim.
Sorry for that.

Every mistake I've ever made
Has been rehashed and then replayed
As I got lost along the way

Završio s njom. Počinjem ponovo. Sve ponovo.

Everything I touched was golden
Everything I loved got broken
On the road to Mandalay

                                                  X.X

Ne mogu reći da ne znam šta me je inspirisalo da napišem ovaj post.To su ,da , bili ljudi. Ljudi u okruženju. Da. I ti. I ti.I svi,koji nemaju dva grama mozga i filozofija razmišljanja im je ravna detetu od pet godina. Jednostavno,ne mogu se odlučiti jesu li mi smešni ili za sažaljenje. Ipak,našli su se na mojoj top 5 listi za popljuvati. Dakle. Prosto ko ne zna da se odupre,može gadno da strada (mislim psihički) jer je to sve bolno dok se ne navikneš da je to tako i nema mu pomoći.Naučiš da se odupreš.

Radi se o manjim gradićima,van velikih dešavanja osim kojih seoskih parada i šarada,raznih vašara i narodnih događaja,male varošice sa nekim jadnim domom kulture ispred koga se okupljaju deca i manjih starijih kuća naređanih jedne do drugih. Ponekad je i lepo uređeno zelenilo.. Uglavnom,reći ćete kako prijatno mesto za živeti,bezbedno za decu,van sve one gužve i zagađenog vazduha kao npr. u Beogradu,nema skoro nikakvih opasnosti..  I dok mislite da ste u jednoj lepoj sredini klepiće vas nešto. Šta bi to moglo biti? Narod naravno.Narod. Tako ljubazan na prvi pogled,svi smo ljubazni ,svi se volimo ,ližemo.. I sve je kao po loju dok si prosečan kao i oni sve ide po loju.Nisi na meti.Čim počneš da se ističes,da budeš drugačiji , da furaš nešto svoje.. ili ne..samo budeš bolji,postaješ laka meta ljubomorne dece i takođe ljubomornih roditelja  istih.Ljubomornih ljudi. Postaješ kurva,peder,raspinik,uobražen i sve žive etikete koje postoje mogu ti biti nalepljene za tili čas.. Nikada nisam shvatao da mogu biti takvi,zavidni,ljubomorni.. Ne,moraju uvek sve da znaju. Da zavire u svaki kutak tvog života i tvoje prošlosti. Jednostavno su takvi.Prosti.Nemaju svoj život.. pa traže špansku seriju u tvom životu. Posle idu pogledi,zagledanja,šta si obukao,šta si rekao ,s kim se vataš.. Mislim kad bi mi oni pisali biografiju ona ne bi mogla da ispadne bolja.. Prosto neverovatno.

Nemaju stida.

Ne stide se svojih krajnje prostačkih postupaka,ne stide što slušaju Grand uz parolu udri brigu na veselje koja se meni ,blago rečeno, gadi,ne stide se što su prosti,maloumni,uski,plitki.. Hmm.Dakle,naprave te zvezdom u mestu.. Postaješ žrtva zlobnih pogleda,lažnih osmeha i izveštačenih ljudi.. Možda se i osetiš kao Britni Spirs ali who cares? Oni imaju svoje tracarenje,tebi kvare ugled,svi srećni i zadovoljni..Oni koji se napijaju,biju,prostače ..oni su jednostavno cool. Takav moraš biti ako želiš biti cool.E,pa, serem ti se na to njihovo cool.I ne,neću izlaziti po fancy mestima,gde su fancy frajeri i fancy ribe,koje fancy puće usta.. Marš bre!! Fuj!!! Radije ću biti socijalno neuklopljen do kraja svog života!! Ali ono što najviše iritira je to koliko su samo licemerni.Prefigani. Svi su dobri a ovamo.. zabili bi ti nož u leđa. Iživljavanje nad mlađima,foliranje..  Toliko mi je muka da ne mogu da nabrajam.. Tako je to svuda,rećićete.
Da,ali u Beogradu nema takvih stvari jer ljudi gledaju SVOJA,ponavljam SVOJA posla.Ovde svi gledaju tuđa i  to je ono što je najgore.



Gossip

Lek za sve to? Smejati se naravno.Svima njima u lice.Nema druge.Tek kada shvate koliko su nevažni u vašem životu,otićiće.. Oni su nešto prolazno.. Nema svrhe ostavljati to u sećanju takve stvari.
Zato što ne vredi.
Ima normalnih.
Ima pametnih ljudi.

Hmm,ponekad su mi oni omiljena zabava..
Kao dobra Nušićeva komedija..

Knjiga koju trebutno citam. Odavno nisam naisao na ovako zanimljivo stivo. Prosto sam odusevljen ovom knjigom,vezama izmedju bogatog i siromasnog,interesa,osecanja,mudrosti i gluposti.. Uzivam dok citam. Oduvek sam voleo knjige. U njima se potpuno izgubim,to vise nisam ja,nestaje sve.. To je novi svet koji vodi iz tmurne svakodnevnice. Kao da mozeš da uskočiš i posmatraš.. Samo posmatraš iz ugla tuđu sudbine.. Vidiš sve. Osećaš sve. Nema reči koje to mogu opisati.

Ne shvatam ljude koji ne čitaju knjige uz izgovor ništa osim lektire. Automatski steknem neki utisak o toj osobi.Isto tako i za muziku. Šta slušaš? Ništa. Kako bre ništa? Ja delimično stvaram utisak o osobi po onome kakvu muziku sluša. A,možda je i to pogrešno.

Kako idu sve generacije,sve je lošije i lošije.. Ništa više nije zanimljivo,knjige nisu u fazonu,učiti nije u fazonu.. Vređanje i pljuvanje onih koji su bolji,uspešniji.. Ljubomora. Kako je se osloboditi? Tolerancija. Agresivnost mladih.

Svakim danom se sve više i više doživljavam razočarenja. Razočaram se u svet uopšte.. Zašto je ovakav. Svakim danom sve manje nalazim smisao.Nekad me nešto povuče pa mislim pozitivno.

Ima nečega.Nečega što je preostalo u nama. Gordost?Predrasude? Ukoliko nekoga zanima knjiga,ovde je možete pročitati [na engleskom].

Hvala na tvojim komentarima, HD. Hvala za sve sto si napisala.

Srecan rodjendan!

Stavih i ja novu pesmu na blog, i sada mi je onako kompletan.. So proud. Ovo sam sve ja uradio,zapisivao,mnogo sam ponosan na ovaj blog.Nijedan drugi mi nije trajao vise od 5 postova.Anywayz,stavljam lyric te pesme koja je .. jednostavno ja. Te reci predstavljaju mene. Robbie Williams je artist koji jednostavno ubada .. moja osecanja. O,koliko patetike,ali tako je . Ja se nalazim.Nesto sam jos razmisljao i zakljucih da ja bas nisam normalna osoba. Dosli su 'rodjaci' iz Chicaga. Preselili se. Imaju kucu od 500 kvadrata zive san.Ta deca imaju toliko para,a ipak,ostali su normalni sve. Ja ne znam,ali toliko imam opsesiju da imam neke pare i da zivim lagodno.To nije sve u zivotu,to u stvari nije ni bitno,ali jednostavno.. Pomislim nekad : To je zivot koji ja mozda nikada necu imati. Zasto sam ljubomoran? Imam dovoljno.I previse.A opet..Nesto u meni. trazi vise.Ko zna kako cu ja razocarenje doziveti kada ne uspem a verovatno i necu.. Samo kao da osecam da ja tek treba da uspem i tezim ka  tome necemu.. a opet,sa druge strane imam glas razuma ,koji eto,pise ovaj blog i koji vidi to sto ne valjda u meni,ali opet nije jako da ispravi,opet nije jako da pobedi. Iz filozofije se uci da svaki covek ima svoju dobru , i svoju losu stranu. Zasto kod mene preovladjuje losa?Ja nisam takav,a opet.. A opet..nastavljam da sanjam,jelte.. Mozda mi se i ostvari ,ako zasluzim.

Inace,svasta sam obecao sebi za 2009,a jedno od toga je da postanem malo religiozniji,pa cu i takve teme obradjivati na blogu.Ah,da,moja pesma.

"The Road To Mandalay"

Save me from drowning in the sea
Beat me up on the beach

What a lovely holiday
There's nothing funny left to say
This sombre song would drain the sun
But it won't shine until it's sung

No water running in the stream
The saddest place we've ever seen

Everything I touched was golden
Everything I loved got broken
On the road to Mandalay
Every mistake I've ever made
Has been rehashed and then replayed
As I got lost along the way

There's nothing left for you to give
The truth is all that you're left with
Twenty paces then at dawn
We will die and be reborn

I like to sleep beneath the trees
Have the universe at one with me
Look down the barrel of a gun
And feel the Moon replace the Sun

Everything we've ever stolen
Has been lost returned or broken
No more dragons left to slay
Every mistake I've ever made
Has been rehashed and then replayed
As I got lost along the way

Save me from drowning in the sea
Beat me up on the beach
What a lovely holiday
There's nothing funny left to say

x.x

Rodjen tu.Posle tri godine preselio se 30 km od njega.Ali ipak je to moj grad.Moj Kragujevac.Nadam se da ce vam se svideti slike.. Planiram sledece godine da se vratim tamo. Jedva cekam. Uglavnom,grad je divan,ako niste , trebali bi da ga posetite...

 EDIT:Ne mogu da uploadujem vise slika.. :) Dodacu kasnije. I bas se pitam sto pisem ovako kratke postove,ali eto.. Nikako nesto da se raspisem. A valjda ce to doci samo. Ali,stalno isti blog,moja sranja i to ,what's the point? :) Have a nice day.

Know it sounds funny
But I just cant stand the pain
Girl Im leaving you tomorrow
Seems to me girl
You know Ive done all I can
You see I begged, stole
And I borrowed
Ooh, thats why Im easy
Im easy like sunday morning
Thats why Im easy
Im easy like sunday morning
Why in the world
Would anyboddy put chains on me?
Ive paid my dues to make it
Everbody wants me to be
What they want me to be
Im not happy when I try to fake it!
No!
Ooh,thats why Im easy
Im easy like sunday morning
Thats why Im easy
Im easy like sunday morning
I wanna be high, so high
I wanna be free to know
The things I do are right
I wanna be free
Just me, babe!
Thats why Im easy
Im easy like sunday morning
Thats why Im easy
Im easy like sunday morning
Because Im easy
Easy like sunday morning
Because Im easy
Easy like sunday morning

x.x

Grad koji zelim da posetim.A uskoro cu to i uciniti.Jednostavno sam hteo da predstavim malo ovaj grad koji me toliko odusevljava.Uploadovacu i neke slike.. :)

"Čikago (engl. Chicago) je treći grad po veličini (nakon Njujorka i Los Anđelesa) i najveći grad u unutrašnjosti SAD. Nalazi se u državi Ilinois na jugozapadnoj obali jezera Mičigen."

Nedostajalo mi je ovo piskaranje.Sve tamo-vamo,okreni-obrni.ne stigoh ja da napisem post.What's up with me? Nothing.Ponekad me uhvate neka depresivna razmisljanja ali i to brzo prodje..Ali nekad,ume da se zadrzi,i tada mi nije bas dobro.. Mrzim ljude koji su vecito nezadovoljni sa svojim zivotom,a mogu reci da se ja svrstavam u tu kategoriju.Uvek stremim ka necemu sto nemam.Vidim druge ljude,deluju srecno,a ja kao da jos uvek nesto cekam da dodje,da se desi.. Mozda i kad bi se to desilo mozda bih opet tezio ka necemu drugom,ko ce ga znati.

Odlucio sam da malo cesce pisem ovaj blog,i da pocnem da pisem o drugim stvarima.Ocasionally cu naravno prebirati po svojim mislima i zapisivati ih ovde.Razmislio sam i napravicu nesto novo i uneti u ovaj blog malo zivota. Nesto sam inspirisan ovoga momenta i imam potrebu za pisanjem.. :)

Pozdrav,

lost & lonely boy

I've been thinking.
I da,ponovo mi se bloguje,imam neopisivu zelju da ponovo pisem..
Jesam li vam cestitao Novu? Jesam.
Citam neke blogove upravo. Napravljeni su iz cistog publiciteta
i zeljom da ih neko cita i ostavlja komentare.
Ne znam.
Ali meni je ovaj blog kao nesto licno.
You know,It's personal,myself and I.
Mozda bi i trebao da obradjujem neke teme.Ali nije mi bas do toga.
Kao sto rekoh,It's personal.
Mozda,neki put,i skrenem malo.

Nego.
Razmisljah ja nesto.Danas sam krenuo da se spremam za takmicenje.
Prosli put dogurah do republickog,ali nisam bio nesto bas tamo.
Ovaj put sam resen da postignem nesto.
Ali.
I da nesto uradim,to mi nece doneti onaj Mercedes koji sam video ispre zgrade.
What it takes?
Vidim svoj uspeh u skoli,ali to ,to jednostavno nije dovoljno da bih
sebi obezbedio zivot koji zelim. Sta treba da uradim?
Kako se izdvojiti iz mase i pratiti svoje snove?
Ne znam ,da li ste nekad osetili da ne radite nista i da vam zivot prolazi obicno
kao i mnogima drugima. Kao da ste predodredjeni za nesto vise
ali tog vise nema.
Jednostavno ne dolazi
Jednostavno se ne pokazuje
Mozda je jos rano.
Da li ima svetla na kraju tunela?
Da li cu uspeti? Da li cu proci kao i svi drugi?
Ne znam.
Ne znam.
Mozda vam ovo deluje kao 'bunch of crap'
ali jednostavno
I'm stuck u malom gradicu
u pomalo sjebanoj zemlji
gde osecam da nemam neku buducnost
nema previse belog
skoro sve je crno
a ja stojim
stojim.
Moji roditelji mi mogu priustiti dosta stvari
ali ne moze se covek ceo zivot oslanjati
jednog dana
njih nece biti
i covek ostane sam.
Da se bori
Da prolazi kroz ovaj zivot
Koliko god da je on tezan
just Carry on,carry on.
I dream of big city
big career
sucess
ne znam da li cu uspeti
i'm stuck
i'm stuck
Mozda sam sebican.
Mozda zelim previse.
Ali takav sam.
Nisam puno skroman
priznajem.
Mozda nisam ni dobra osoba
ali ja jednostavno osecam da jesam
U sta sam se pretvorio?
Ranije sam bio dobar.
Sad nisam.
Postajem nervozan.
Opterecen.
Razmisljam  o zivotu
buducnosti
ne o tome kako da se napijem
never gonna be part of that world
that world.
I just don't belong there.
Mozda je ovo depresivno sto napisah
ali
ja se ipak i dalje nadam
imam nade.
nisam neki cudak koji ne veruje
u bolje sutra
jednostavno
sam jedan malo
ubedacen decak
danas.
sutra mozda necu biti.
whatever.